Вести

Јоксимовић: Неки хоће насиље као метод политичке борбе

Инцидент који је изазвао лидер Двери Бошко Обрадовић испред парламента показао је да у Србији постоје оне групације које се залажу за увођење насиља као методе политичке борбе, рекла је министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.

Јоксимовић је рекла да такво понашање више није питање политичког стила, него увођење насиља, те да очекује да то буде препознато и у извештају Европске комисије који би требало да буде објављен у јуну.

"То није више питање политичког стила, имате разне политичке стилове и популистичке и агресивније и мање агресивније, али ово није питање политичког стила, ово је увођење насиља као методе политичке борбе", рекла је Јоксимовић поводом данашњег инцидента испред парламента.

Јоксимовић је подсетила да су у фебруару европарламентарци Билцик и Фајон током посете Београду са комесаром Вархеијем, а у оквиру међустраначког дијалога, позвали све опозиционе странке да учествују на изборима.

Упитана да коментарише одлуку једне од опозиционих странака, тј. ПСГ која је сада пристала да изађе на изборе 21. јуна, Јоксимовић је рекла да сваки озбиљан политички актер неће чекати позив са стране, и да се очекује да сви политички актери поштују своје демократско право, и право грађана да бирају и да буду бирани.

"Ако сте одговоран политички актер ви ћете свој програм представити грађанима и дати им право да бирају, да ли су за то што нудите или нису, али и да ви измерите себе и да заиста знате да ли је оно што нудите оно што грађани желе“ рекла је Јоксимовић.

Навела је да Српска напредна странка сматра да су изборни услови бољи него што су били и да има свих елемената за фер и поштену политичку утакмицу.

 

 

И Србија и ЕУ положиле тест солидарности

Србија и Европска унија су показале узајамну солидарност у суочавању са пандемијом корона вируса, а сада заједнички треба да се усмере ка економском опоравку, рекла је Јоксимовић.

Јоксимовић је рекла да је пандемија корона вируса била тест за све, прво за системе сваке појединачне чланице ЕУ и њихове спремности или неспремности за суочавање са тим проблемом, тест солидарности унутар саме Уније и тест солидарности ЕУ и Западног Балкана.

"Ипак смо положили тест наших односа и настављамо сарадњу и на трагу смо стратешки унапређених односа", поручила је Јоксимовић.

Нагласила је да Србија и ЕУ нису "ад хок" и моментални партнери, него стални, системски и трајни партнери.

"Наши односи су односи стратешког партнерства засновани и на уговорном односу", рекла је Јоксимовић и навела да се Србија успешно суочила са пандемијом управо кроз стварне реформе, а не козметичке, које је спровела уз подршку ЕУ.

Упитана о критикама на подршку ЕУ Србији на почетку епидемије и помоћи коју смо добили од Kине и Русије, Јоксимовић је рекла да ми као озбиљна земља не треба да вагамо и меримо ко је дао помоћ и колико, јер је у условима пандемије обавеза свих да помогну свима колико су у могућности.

Навела је да је 15. марта у Србији проглашено ванредно стање, а да смо већ 20. марта потписали уговор о првих 7,9 милиона евра помоћи од ЕУ, те нагласила да је ЕУ промптно реаговала на нашу иницијативу коју је упутила комесару за проширење Оливеру Верхеију.

Подсетила је и да је из ЕУ одмах по нашој инцијативи одлучила о пренамени 93,4 милиона евра европских фондова, од којих је 15 милиона евра за хитне медицинске набавке у Србији.

Рекла је и да је 78 милиона евра намењено за постапандемијски опоравак економије.

Јоксимовић је рекла да је на недавном Самиту ЕУ-Западни Балкан вреднована помоћ коју је Србија упутила региону и Италији.

"Једина смо земља из региона која је део Тима за Европу, учествовали смо на донаторској конефренцији и донирали смо два милиона евра за вакцину", рекла је Јоксимовић.

Рекла је и да су спремна пет поглавља за отварање, те да очекује отварање нових поглавља од краја хрватског председавања ЕУ.

 

 

 

Извор: Танјуг/РТС