Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, одговарајући на критике посланика Ениса Имамовића, рекла му је да је погрешно схватио процес евроинтеграција као партикуларни инструмент за остварење потреба дела мањинске заједнице коју представља.

Јоксимовић је на седници Скупштине на којој се расправља о закључцима о Извештају ЕК о напретку Србије у 2020. години, истакла да је процес евроинтеграција кровна међусекторска политика, задатак за сваког члана владе, за сваког посланика и за сваку институцију система, те да није једностран процес.

"Не прилагођавамо се само ми Унији, и ЕУ мора да се сагласи са чланством земље, обезбеди буџетска средства за то", рекла је Јоксимовић.

Европске интеграције су за цело друштво, рекла је Јоксимовић и додала да је то процес у којем свако има своју улогу, те да јој је жао што посланик Имамовић себе доживљава искључиво кроз призму националне мањине и доживљава Извештај ЕК и сам процес европских интеграција као партикуларни инструмент за остваривање посебних, партикуларних интереса.

Истакла је да је 2020. година показала да тема процеса евроинтеграција више није ни брзина, ни даљина, већ дубина одрживости промена које ће да донесу да цела ЕУ и све земље Европе буду одрживије и економски и здравствено и одрживог развоја.

То су разлози, појаснила је Јоксимовић зашто је ЕУ донела Зелену агенду и дигитализацију као нове елементе раста и одрживости Европе.

"Мени је жао што постоји толико подела и међу мањинским заједницама у Србији, између осталог баш у бошњачкој, јер одрживост се не темељи на разликама, него на здруженим и упрегнутим снагама и зато верујем да овај процес треба да разумемо на прави начин. Ово је процес којим ћемо се ми са остатком Европе убацити у колосек промена и одрживог развоја", поручила је Јоксимовић.

Што се тиче права националних мањина, Јоксимовић подсећа да постоји акциони план у оквиру поглавља 23, које је сада део кластера један - фундаменталних права где је Србија отворила свих пет поглавља.

Рекла је да је у Србији оцењено 2016. године да је добро да се донесе посебан акциони план, који не познаје, нити је и једна приступајућа земља познавала такав план, што је, сматра, предност Србије.

Истиче да је Србија потписница свих конвенција о људским правима и да је изнад нивоа и у законодавном и у правом смислу изнад многих европских земаља.

"То се констатује у свим извештајима, посебно од 2016. године", рекла је Јоксимовић.

Оно што није добро, како је рекла министар, јесте промовисање колективних националних права, јер не постоје колективна национална права и то је супротно европским вредностима које познају искључиво и једино људска права и слободе, укључујући права свих мањина и то свих, а не само националних.

"Немојте да причате о идеји супротној европском духу, о колективним правима мањина, то не постоји", рекла је Јоксимовић обраћајући се Имамовићу и навела да многе земље чланице ЕУ уопште не познају категорију националних мањина, што сматра да није добро и што се одражава на неке процесе унутар ЕУ и на приступни процес неких који су сада требали да отпочну преговоре, али нису - Северну Македонију, Албанију.

Поручила је Имамовићу да су Извештај и С СП важни инструменти који у једном делу мере процес придруживања, али сам процес је много шири, то је кровна међусекторска политика одрживости.

Како је рекла, дебата око тога да ли је Србија за или против чланства у ЕУ је превазиђена, а потребно је разговарати о томе како да сви заједно постигнемо одрживост у Европи и да стари континент овакве кризе какву је показала ова година савлада на најбољи начин.

Подсетила је да је зато ЕУ ове године усвојила подстицајни инвестициони план за Западни Балкан где се велика средства опредељују да бисмо се ускладили са зеленом и дигиталном агендом као новим економским политикама економског одрживог развоја.

Када је реч о савету националних мањина, Јоксимовић је нагласила да савети нису органи локалне самоуправе, како је посланик интерпретирао улогу Савета.

Нагласила је да је потребно врло прецизно и јасно дефинисати и улога и начини рада, што је Србија урадила на најбољи могући начин и у том сегменту се већ трећи извештај заредом неконстатује никакво погоршање, већ се похваљује и законодавни оквир и укупна пракса.

Јоксимовић је одговорила Имамовићу, иако је он напустио скупштинску салу, и поручила му да је на њему терет доказивања, јер је изнео тврдње које су неистините.

"Грађани одавде морају да чују истину или макар исправне чињенице, а грађани нека сами протумаче чињенице онако како је њима блиско", рекла је Јоксимовић.

Одговарајући на примедбу Имамовића да су језик и култура колективна права, Јоксимовић је рекла да нису, већ да су чинилац заштићеног положаја националних мањина, а нису право.

Извор: Танјуг/РТС 2