САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ / 03.05.2021.

Владимир Орлић

члан Председништва Српске напредне странке

Жути тајкун Драган Ђилас је своје место на самом врху пирамиде жутих деспота и барона, па и чувени статус тајкуна - каквог нема ни у једној другој држави Европе, стекао пре свега разбојништвом у свету медија. Када данас он говори о стању у медијима, неизбежно нас подсећа на мрак из времена његове власти. Повратак у тај мрак он Србији једино има да понуди.

А тада је, према званичном налазу Верице Бараћ и Савета за борбу против корупције, управо Ђилас са својим приватним фирмама узурпирао медијски маркетинг као никада нико пре њега. По повлашћеним ценама је препродавао рекламне секунде на јавном сервису, згртао тако на милионе евра на рачун грађана ове земље, а под своје канџе кроз фирму ''Дајрект медија'' ставио сав простор за рекламирање на телевизији. И није то био само сукоб интереса, а ни највећи безобразлук. Био је то злочин према слободи медија, без преседана. А безобразлук и бахатост били су још већи у зарадама које су његове фирме правиле од градске телевизије ''Студио Б'', у време док је Драган Ђилас био градоначелник. У исто то време черупао се и РТС, а у исто то време са градским установама и предузећима "пословала" је и Ђиласова приватна штампарија ''Биг принт''. Све то пише у извештају Верице Бараћ, због ког су међународна удружења новинара тада означила Србију за земљу медијског мрака и одбијала да у њу дођу.

Паралелно са пљачком буџета и медија који припадају грађанима, тада је Ђилас био и власник приватних медија, а скривао власништво. Да зло, брука, бахатост и сукоб интереса буду још већи. О томе како је ортачки, са Мирославом Мишковићем, држао дневник ''Прес'' отворено су сведочили тадашњи Ђиласови сарадници - од Бориса Тадића, па надаље. А о бруталном затварању приватних медија који жутом тајкуну нису били по вољи, или се нису приклонили његовом царству, сведочиле су читаве унесрећене редакције које су избачене на улицу. У то време није уопште било могуће да се на јавном сервису појаве ванпарламентарне странке, а парламентарне опозиције је било само у траговима, ако се дозволи. Вест о смрти Ранка Панића, човека ког је тадашњи режим убио само зато што је мирно изражавао свој политички став, није добила ту дозволу са врха Ђиласове пирамиде медијског терора - недељама. Таква је Србија била пре само неколико година. Држава у којој су медији били потпуно узурпирани, са којих је истина протерана, и које су Ђилас и његов картел претворили у синоним за пљачку и злочин. Таква Србија се стидела пред светом.

Зато када данас говори о медијским слободама, нека бивши режим прво пита Драгана Ђиласа, навиклог на улогу господара живота и смрти: како је то било у његово време, када је он у медијима држао баш све? Шта је радила тадашња опозиција, која није имала под својом контролом сијасет ТВ канала - а Ђилас и екипа их данас имају, ни свог кабловског оператера са контролом 50% тржишта - а тајкунски клан га данас има, небројене дневне листове и недељнике - а Ђилас и његов картел данас све то држе без икаквих проблема? Сви њихови портали данас у Србији несметано функционишу, Дајрект медија послује, као и она њихова штампарија у којој могу да штампају шта год пожеле. Када се пожале да им је све то мало, нека питају свог газду Ђиласа - да ли му је вечити циљ да увек контролише баш све, само да би од свега лично зарађивао? И како је могуће да баш ништа није научио на примеру Александра Вучића и Српске напредне странке, којима није било потребно баш ништа од медијске моћи, да свемоћни Ђиласов картел на изборима победе. Јер на изборима не одлучује ни новац, ни контрола медија. Да је тако - Ђилас и тајкуни би заувек остали на власти. На изборима се, ипак, пита народ. А тај народ више није могао очима да гледа како га пљачкају, одузимају му и последњи дах слободе, отимају чак и право на истину и на вест да ли је човек уопште жив. Данас да том народу нудите повратак у то злокобно доба, а медијима да их поново огренете тим мраком. Размислите поново. За временом злочина, пљачке и зла обојеног у жуто - чезнете само ви. Србија је отишла даље. Она данас гради будућност, поносна што је обезбедила више слободе, медијског плурализма, неупоредиво више демократије него у време бившег режима. И неће да буде приватна фирма - ни жутог тајкуна Ђиласа, нити било кога сличног.

СЛУЖБА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ

СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА