САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ / 23.01.2020.

Владимир Орлић

члан Председништва Српске напредне странке

Сав јад и беда у ком се данас налази онај део политичке сцене који себе назива „грађанистима“ и „другосрбијанцима“ огледа се у чињеници да међу њима неки фактор представља пајац попут Сергеја Трифуновића. Изабравши за своје заштитно лице ову људску карикатуру, покретну забаву за друштво испред драгстора која се активира на мало аплауза и мало пиво, а „чуда прави“ кад му се понуди било каква друга психоактивна супстанца – рекли су све о себи. Све најгоре, дабоме.

Беше и комично у почетку, а сад је већ само дегутантно, кад „грађанистички гуру“ Трифуновић било шта покуша да изговори на тему политике. Не иде, једноставно. И нема то толико везе са његовим муцајућим напорима да састави реченицу, услед хроничног мамурлука и неиспаваности, колико са проблемом да напросто – није у теми. Да је реч о банчењу по клубовима, скупим летовалиштима и скијалиштима, дружењу са криминалцима и конзумирању опијата, он би сигурно био у теми, имао би шта да каже. Али о парламенту, демократији, изборима, цензусу – он зна таман колико и о Сатурновим прстеновима. Сигуран је да је негде чуо за то, али на сваки покушај да о томе шта каже – читав мозак замуцкује. Чело се зноји, руке се тресу, а из уста изађе само – псовка. Јер не може ничег другог да се сети.

Увек под снажним утиском „мафијашких филмова“, које очигледно често гледа, а из петних жила се труди и да живи у њима, тај забављач са дна каце коментарише Александра Вучића и друге људе из Српске напредне странке. Неко га је, изгледа, убедио да тиме показује храброст. Што би, ваљда, требало да оправда употребу средстава која делују на нервни систем - да ту „храброст“ смогне? А за његово банално блебетање не треба ни храбрости, али ни памети: за то је просто довољно бити неваспитан и незрео. И онда звучиш баш као Трифуновић, кад говори о Александру Вучићу и СНС. Који неће никуд из Србије да побегну, о чему Трифуновић и његов газда Ђилас могу само да сањају. Јер у томе виде једину шансу да некако зајашу на народну грбачу, а Вучић им је ту главна препрека.

Александар Вучић и СНС за ову земљу живе и раде, са овим народом заједно дишу. А Трифуновићу је боље да припази – да му случајно не побегну мачке, у знак протеста што их недовољно храни. Да му не побегну измишљени мајстори, на које покушава да се изговори кад изазове стварни удес у саобраћају (у Београду, не на Сатурну) и сам побегне са лица места. Да припази да му случајно ти измишљени мајстори не подметну трагове тешке дроге у крви, док буду бежали. И четворе очи да отвори, да му не побегну још неки чланови покрета. Како су кренули, ускоро Трифуновић може да мења име организације у – Покрет слободног грађанина. Грађанина Трифуновића, јасно.

Трифуновић заиста припада свету дечијих забавника, у ком је херој Мики Маус. Поштено је што то не крије. Реч је о свету маште. Мада припада и свету мишева, генерално. И политичких, и карактерних. За озбиљну политику, ону која обезбеђује нова радна места, веће плате и пензије, ауто-путеве и клиничке центре, потребне су друге особине. Потребни су мудрост, знање, спремност на напоран рад, као и стварна храброст. Све оно што има Александар Вучић, који управо због тога и има апсолутну подршку народа у Србији. Све оно што Трифуновић никада неће имати. Јер то не може да се одглуми.

СЛУЖБА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ

СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА