Председница Народне скупштине Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас у Бриселу да је важно да се ЕУ прошири на цео Западни Балкан што је пре могуће и оценила да би то само по себи решило многа отворена питања у региону, а притом је указала на резултате које је Србија остварила у протеклих 11 година.

Брнабић је на скупу ЕУ-Западни Балкан у Бриселу, који је организовао тинк-тенк Пријатељи Европе, рекла да сматра да не би требало да се "такмичимо једни са другима на Западном Балкану, у приступању ЕУ", већ да треба да се залажемо једни за друге.

"За ЕУ је важно да се прошири на начин да што пре прихвати цео Западни Балкан у ЕУ, а онда очигледно и све друге партнере и пријатеље који теже уласку у ЕУ", навела је Брнабић током панела "Проширење ЕУ: улога норми и вредности на путу приступања".

Брнабић је додала да када се размишља о Западном Балкану, не ради се о проширењу, већ о обухватању и указала да је регион окружен ЕУ. "Ради се о томе да се ЕУ учини целовитом. Мислим да је заиста подједнако важно да ЕУ прихвати Западни Балкан као што је за Западни Балкан важно да постане део ЕУ. Мислим да и једни и други имамо своје интересе у овоме", рекла је Брнабић.

Оценила је и да ће читав наратив о томе да постоје они који заостају "на крају бити лош за Западни Балкан", наводећи да то може да подстакне један део Западног Балкана, али да дестимулише друге делове Западног Балкана.

"Мислим да је важно да се Западни Балкан у целини придружи ЕУ. И не мислим да је то велики изазов за ЕУ", рекла је Брнабић.

Брнабић је оценила да лично сматра да, без обзира на процес заснован на заслугама, да би Западни Балкан једноставно требало да постане део ЕУ.

"Мислим да би то само по себи решило многа отворена питања на Западном Балкану", поручила је Брнабић.

У том контексту је додала да отворена питања које то неће решити, учиниће лакшим за решавање јер ће границе саме по себи постати мање важне и донеће користи у смислу економског просперитета.

На питање да ли други лидери у региону имају исту визију, Брнабић је рекла да не зна, али да не би волела да види да се Западни Балкан такмичи јер не види никакву корист у томе. Када је реч о ономе што је Србија урадила и може да уради, првенствено је указала на значај економске перспективе и навела да "ако људи живе боље, ако имају добре послове, ако виде перспективу за своје породице и за своју децу, онда ће гледати у будућност и имаће чему да се радују".

"Неће заборавити на прошлост, али ће то за њих постати мањи проблем", рекла је Брнабић.

Брнабић је додала да се Србија много променила у последњих 11 година и навела да је 2012. године нето просечна плата у Србији била око 350 евра, са стопом незапослености изнад 26 одсто и стопом незапослености младих од око 53 одсто.

Брнабић је истакла да се то променило са просечном нето зарадом у Србији од око 900 евра, са стопом незапослености од 8,1 одсто, стопом незапослености младих од 21,5 одсто и јавним дугом од око 48 одсто БДП-а, наводећи да постоји јасна перспектива да ће бити боље.

"Оно што знамо је да имамо интерес за регионални мир и стабилност", рекла је Брнабић.

Брнабић је додала да шта год да се деси било где у региону, директно ће утицати на Србију и додала да је у интересу Србије да очува безбедност, стабилност и просперитет у региону.

"Према мом мишљењу, опет, враћајући се економији, потребно нам је више визионарских лидера који размишљају о економији", поручила је Брнабић.

Процес проширења није заснован на заслугама, већ на политици

Брнабић је оштро критиковала наводе да је процес проширења ЕУ заснован на заслугама и истакла да је Србија пре четири године испунила све услове за отварање Кластера 3 и да не зна како да објасни грађанима зашто се не отвара овај кластер у преговорима са ЕУ.

Брнабић је на скупу ЕУ-Западни Балкан, који је организовао тинк-тенк Пријатељи Европе, рекла да процес проширења није заснован на заслугама, већ да је политички заснован, али је нагласила да њене критике нису усмерене против Европске комисије.

Указала је и да је Србија у потпуности усклађена са вредностима ЕУ и оценила да ће увођење неких од билатералних спорова у ЕУ помоћи у њиховом решавању.

"Када говоримо о процесу заснованом на заслугама, он није заснован на заслугама. Требало би да буде заснован на заслугама, али није заснован на заслугама. Он је политички заснован и политички вођен. Скоро је понижавајуће када неко стално понавља да је то процес заснован на заслугама", рекла је Брнабић.

Брнабић је подвукла да је Србија, када је реч о Кластеру 3, испунила све услове да отвори овај кластер пре четири године и подсетила да је последњи кластер Србија отворила у децембру 2021. године, у време када је она била премијерка, као и то да је Србија тада требало да отвори два кластера током међувладине конференције - Кластер 3 и Кластер 4.

"И речено нам је - хајде да не радимо два кластера у исто време. Хајде сада да имамо Кластер 4. А следећа међувладина конференција одржаће се у јуну или јулу следеће године, што је 2022. године за отварање Кластера 3, јер сте испунили све услове. И знате шта се десило? Избио је рат у Украјини, ствари су се промениле", указала је Брнабић.

Брнабић је нагласила да Србија ни данас није отворила Кластер 3 иако је Европска комисија у четири узастопна извештаја о напретку препоручила свим државама чланицама ЕУ да отворе Кластер 3 са Србијом.

"Али они то не желе. Дакле, то није много засновано на заслугама, већ је политички вођено. И тако треба рећи, јер људи нису глупи", поручила је Брнабић.

Истовремено је упитала да ли су, ако се говори о приступу заснованом на заслугама, Бугарска, Румунија и Хрватска биле спремне за проширење када су постале чланице ЕУ.

"Они нису испунили ни критеријуме из Мастрихта, а камоли критеријуме владавине права. Али то је била стратешка политичка одлука и добра одлука коју је донела ЕУ да се прошири", навела је Брнабић.

Истакла је да је тиме створена јача Европа, стратешки боље позиционирана и политички и економски јача, као и јаче Хрватска, Бугарска, Румунија и друге земље.

"То је била победа, али није била заснована на заслугама", рекла је Брнабић.

Брнабић је додала да "ако сада питате председника Француске Емануела Макрона да ли би Француска данас могла да уђе у ЕУ, да се од њих тражи да имају исте стандарде владавине права као што се то тражи од Западног Балкана, Француска никада не би постала чланица ЕУ јер на пример, председник Француске поставља судије".

"Можете ли да замислите да председник Србије поставља судије у Србији?", упитала је и нагласила да је Србија морала да промени свој устав да би се парламент повукао из процеса избора судија, констатујући да ће проширење "на крају дана увек бити геополитичка и стратешка одлука''''.

Када је реч о билатералним споровима, које је потребно решити за улазак у ЕУ, указала је и да Словенија и Хрватска и даље имају билатерални спор и то око границе.

"Да ли то ствара проблем за ЕУ? Не. То је заправо учинило читаво ово питање мање важним и мање релевантним јер су обе земље чланице ЕУ. Дакле, молим вас, увезите неке од билатералних спорова јер ћете помоћи у њиховом решавању", навела је Брнабић.

Што се тиче заједничке спољне и безбедносне политике, Брнабић је истакла да је потребно показати да сте на истој страни са другим државама чланицама, али је нагласила да Србија није држава чланица ЕУ.

"Ми нисмо држава чланица. Да, када сте држава чланица, тог дана морате да у потпуности усвојите заједничку спољну безбедносну политику", навела је Брнабић.

Указала је и на питање новца, наводећи да "када одете и тражите новац од Кине, они кажу, не, не можете тражити новац од Кине".

"Али не желите да ми дате новац, али не тражите од Кине. То је некако, знате, смешан процес који мора да се заврши снажном и храбром политичком стратешком одлуком", навела је Брнабић.

Брнабић је нагласила да проблем није у Европској комисији, за коју је рекла да ради свој посао веома, веома добро и испуњава обећања.

"Али комисија не може да ради посао земаља чланица ЕУ. Ово није критика која је усмерена на Комисију. Ово је о томе да хајде да се договоримо шта можемо да урадимо и да комуницирамо о томе. Хајде да се не заваравамо са, знате, целим овим процесом заснованим на заслугама, јер он није заснован на заслугама. Јер да је заснован на заслугама, био би предвидљив", рекла је Брнабић.

А, како је оценила, није предвидљив.

"Ово је све само не предвидљиво. Не знам како да објасним нашим грађанима у Србији зашто не отварамо Кластер 3. Не знам како да им то објасним", поручила је Брнабић.

Брнабић је додала да је Србија у потпуности усклађена са ЕУ у погледу вредности и подсетила да је Србија осудила "инвазију (на Украјину) као чин агресије", да је рекла да је то кршење међународног права, да је гласала заједно са ЕУ у Генералној скупштини УН "за осуду агресије" и за избацивање Русије из Савета за људска права, да је прва рекла да неће прихватити резултате рефрендума...

"Што се тиче вредности, ми смо јасно усклађени 100 одсто, што мислим да је много важније и требало би да буде много важније од тога да ли сте технички увели санкције или не", рекла је Брнабић, али је додала да се чини да то "нико не примећује".

Брнабић је истакла и да то што Србија технички није увела санкције Русији нема везе са вредностима.

Истовремено је нагласила да билатерална трговина Србије са Босном и Херцеговином превазилази њену билатералну трговину са Русијом, али је приметила да, ако се слуша наратив о Србији, делује да су њени највећи билатерални партнери Русија и Кина.

"Наратив је једно, али морамо да осигурамо да смо разумели да смо у погледу вредности у потпуности усклађени. Такође, веома блиско сарађујемо на дневној бази са Комисијом како би се осигурало да Србија никада не буде искоришћена да заобиђе санкције", закључила је Брнабић.

 

 

 

 

Извор: Танјуг