Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је да уколико би сутра био одржан референдум са питањем "Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?", 54 одсто грађана Србије гласало би за, њих 24 одсто би гласало против, док 12 одсто не би гласало уопште, а 10 одсто не зна шта би одговорило на ово питање.

Говорећи о резултатима најновијег испитивања јавног мњења "Европска оријентација грађана Србије", Jоксимовић је нагласила да је истраживање рађено према стандарду Евробарометра и да је у њему учествовало 1.050 испитаника старијих од 18 година.

Јоксимовић је истакла да најновији подаци показују да се наставља тренд стабилне натполовичне подршке наших грађана европским интеграцијама, будући да су и у претходне две године одговори на питање "Да ли бисте на референдуму подржали улазак Србије у ЕУ" били готово идентични као у овом таласу истраживања.

Јоксимовић је истакла да од 2014. године, кроз истраживања које Министарство за европске интеграције спроводи два пута годишње по стандарду Евробарометра, на референдумско питање о чланству Србије у ЕУ, позитивно се изјашњавало 46, па 44 одсто грађана, затим 2015. године 49 и 48 процената, 2016. године 41 и 47 одсто, 2017. године 49 и 52 процената када је поново почео тренд натполовичне подршке.

Године 2018. забележено је 55 процената у оба истраживачка периода, а у првој половини 2019. године 53 процента.

"Уверена сам да је већинска подршка грађана процесу европске интеграције резултат системског спровођења реформи у областима које су од значаја за бржи пут Србије ка чланству у ЕУ, пре свега у равномерном и одрживом регионалном развоју, уз добро планирање и релативно висок ниво искоришћености фондова Европске уније", поручила је Јоксимовић и додала да је корист коју грађани, локалне заједнице и држава у целини имају од тих пројеката видљива и да значајно доприноси бољем квалитету свакодневног живота.

Према мишљењу већине испитаника, за њих 48 одсто чланство у Европској унији било би корисно за Србију (за 38 одсто корисно и још за 10 одсто веома корисно).

Грађани појам ЕУ повезују са већим могућностима за запошљавање и бољом будућношћу за младе (по 16 одсто), могућности путовања унутар Европске уније (15 одсто), те уређенијим друштвом (10 одсто).

Имајући у виду да су у претходној години отворена још два поглавља у преговорима о чланству у ЕУ, да се успешно ради на реализацији пројеката које финансира Европска унија, јасно је да то грађанима даје основ да се о европској интеграцији наше земље изнова, у континуитету одређују позитивно.

Јоксимовић је нагласила да је сагледавајући све елементе политике проширења, како позитивне и оне на које можемо својим радом да утичемо, тако и укупни шири политички контекст, важно да очекивања грађана буду реална и усмерена на користи које од тог процеса могу да имају и пре самог чланства наше земље у Унији.

Када је реч о вишегодишњим истраживањима Министарства, јасно је да је можда и најстабилнији позитиван податак онај који говори управо о рационалном односу грађана према питању европских интеграција, наводи Joксимовић.

Чак 73 одсто испитаника подржава реформе које воде у чланство у ЕУ и сагласни су да би их требало спроводити и да их Унија не поставља као услов.

У претходним годинама, од јуна 2014. године наовамо тај број је варирао између 65 и 75 процента, што значи да постоји реалан став јавности да су реформе у Србији потребне и због бољег функционисања одређених секторских политика, али и због крајњег циља чланства Србије у ЕУ.

"Грађани сматрају да су реформе важне за добробит грађана и стварања боље и уређеније Србије, али и да су инструмент за чланство у Европској унији", истакла је Јоксимовић.

Као најзначајнију, односно као реформу која има најпозитивнији утицај на њихов свакодневни живот, испитаници виде борбу против корупције (19 одсто). Реформа здравственог система са 17 одсто, боља заштита људских права, те реформа правосуђа са по 13 процената следеће су по важности за грађане.

Говорећи о претприступним фондовима ЕУ, Јоксимовић је подсетила да Србија предњачи у региону по искоришћености новца који јој је на тај начин стављен на располагање, односно годишње око 200 милиона евра. Посебно је истакла да су као приоритети за финансирање из ИПА фондова за 2019. и 2020. годину предложени пројекти који доприносе даљем напретку у области јачања конкурентности привреде, владавине права, заштите животне средине и борбе против климатских промена, смањења незапослености и укупног друштвеног развоја.

Да се ови фондови делотворно и правовремено користе, говори и податак да је када је реч о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. до данас, 26 одсто испитаника препознало је да је Европска унија највећи донатор нашој земљи.

На другом месту се, према перцепцији грађана, налазе Русија, на трећем Кина и на четвртом Јапан са 23, 20 и 8 процената. Готово сваки трећи грађанин Србије зна за бар један пројекат финансиран из ЕУ фондова (њих 31 одсто) и то најчешће за пројекте из области заштите животне средине (15 одсто), образовања (14 одсто) и здравства (12 одсто).

Званични подаци говоре да су у периоду од 2000. године до краја 2016, Европска унија и њене државе чланице са 4,31 милијарди евра реализованих бесповратних средстава били највећи донатори, чиме су значајно допринели развоју Србије - појединачно гледано Европска комисија донирала је 2,96 милијарди евра, Немачка 368,21 милиона евра, Шведска 232,11 милиона евра и Италија 187,72 милиона евра.

И овог пута, највећи проценат грађана, њих 62 одсто, сматра да би односе Београда и Приштине требало решавати независно од очекивања Европске уније и процеса европских интеграција.

Извор: Танјуг