Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у Влади Републике Србије Горан Весић изјавио је да је уверен да Србија може достићи број од 5.000 електричних пуњача на својој мрежи путева у наредне две до три године, уколико се буду поштовали зацртани планови.

Рекао је и да се процењује да у Србији тренутно има између 100 до 150 електричних пуњача у јавној употреби, истичући да тачан број електричних пуњача није познат, пошто се не води евиденција.

"Што се тиче путне мреже, тренутно има 58 електричних пуњача дуж мреже ауто-путева, од чега је осам електричних пуњача поставило ЈП Путеви Србије, док су око 50 пуњача поставиле бензинске станице", рекао је Весић.

Подсетио је да су кроз измене Закона о планирању и изградњи из јула 2023. године, станице за снабдевање горивом обавезане да дуж ауто-путева морају да имају електричне пуњаче и то минимум један на четири точиона места.

Такође, како је додао, на иницијативу министра у делу путне инфраструктуре за које је надлежно Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре биће уграђено још најмање 50 електричних пуњача дуж ауто-путева ове године од чега 30 пуњача у зеленим одмаралиштима кроз пројекат "Зелене станице", док ће преостале поставити ЈП Путеви Србије.

"Путеви Србије поставиће нешто више од 20 пуњача дуж наплатних станица и у току је постављање 10 електричних пуњача на мрежи ауто-путева, од Шида према Београду, од Београда према Нишу, од Ниша према Прешеву, као и од Београда до Новог Сада и од Ниша према Димитровграду, као и још 16 електричних пуњача на два нова велика ауто-пута Милош Велики и Рума - Шабац", навео је Весић.

Према његовим речима, изазов је допремање струје до електричних пуњача и због тог је одлучио да се уради велика студија о могућностима уградње соларних ћелија дуж ауто-путева. Појашњава да ће реализација "Зелених станица" почети у новембру и да ће бити постављено првих шест станица са 30 пуњача, као и да је затим планирано да се до маја 2025. године сваки месец поставља још две, тако да ће на зеленим станицама бити нових 80 пуњача у првој фази реализације овог пројекта.

"Укупно са 58 постојећих имаћемо 114 електричних пуњача само у овој години на мрежи ауто-путева", нагласио је Весић.

Према његовим речима, до краја априла 2025. године, када се очекује и завршетак прве фазе пројекта "Зелене станице", дуж мреже ауто-путева у плану је да буде постављено најмање 164 електрична пуњача.

"У складу са уговором, кроз пројекат Зелених станица биће постављено најмање 80 пуњача до априла наредне године, а највише 225, рачунајући ових 80, електричних пуњача у наредним годинама. С обзиром на то да од следеће године званично ступа обавеза бензинских станица да дуж ауто-путева имају електричне пуњаче, може се очекивати да до краја следеће године имамо више од 300 електричних пуњача дуж ауто-путева", истакао је Весић.

Навео је и да тренутно у Србији има око 3.000 регистрованих електричних аутомобила, што је, како је рекао, заиста мало на око 2,4 милиона регистрованих путничких аутомобила у Србији.

Констатује да чак и за тако мали број регистрованих електричних аутомобила у Србији тренутно нема довољно електричних пуњача у јавно употреби.

"Многи корисници електричних аутомобила пуне аутомобиле на кућним или пуњачима у оквиру предузећа, хотела или слично, који су најчешће мале снаге и њима задовољавају своје потребе вожње у ужем гравитационом подручју. Међутим, када електричним возилом треба отићи на удаљеније место, тад се осећа проблем недостатка брзих пуњача, што је и један од разлога због чега се у малом обиму купују електрични аутомобили у Србији", сматра Весић.

Додаје и да је највећи проблем када је у питању транзит електричних возила кроз Србију, то што у нашој земљи нема довољно брзих електро пуњача дуж ауто-путева.

Због тога се тренутно, како је рекао, припрема закон о изградњи инфраструктуре за алтернативна горива, који ће на бољи начин регулисати ову област, а у складу са директивама и уредбама Европске уније.

Весић наводи и да у складу са тим директивама, станице за електрично пуњење морају да буду на минимум 60 километара растојања на ауто-путевима и са укупном минималном снагом 300 киловата и најмање једним брзим пуњачем од 150 киловата.

Како је рекао, узимајући све ово у обзир може се рећи да би тренутно стање саобраћаја електричних аутомобила на ауто-путевима задовољио око 100 електричних пуњача дуж ауто-путева, а што ћемо имати до краја године.

"Паралелно са изградњом мреже електричних пуњача на ауто-путевима, мрежа електричних пуњача ће се ширити по целој Србији по свим јавним објектима и просторима, поготово у новоградњи, јер је то и обавеза према измени Закона о планирању и изградњи", наглашава Весић.

Према његовим речима, тренутни недостатак електричних пуњача на ауто-путевима одвраћа возаче из Европе да возе кроз нашу земљу, али већ од следеће године то неће бити случај.

Одговарајући на питање за колико година би Србија могла да има 5.000 пуњача, Весић образлаже да почетак производње електричних аутомобила у Крагујевцу, уз подстицајне мере за куповину и њихово коришћење може значајно убрзати ширење мреже електричних пуњача.

Према његовим речима, ако се узме у обзир да у Србији има између 1.500 и 1.600 регистрованих бензинских станица и ако се у просеку у наредних годину изгради само један електрични пуњач по бензинској станицу мимо ауто-путева на којима бензинске станице имају законску обавезу да имају електропуњаче, то је минимум 1.500 до 1.600 електричних пуњача.

"Реално уз производњу и продају електричних аутомобила и законске обавезе за изградњу електричних пуњача, број од 5.000 пуњача у Србији је достижан за наредне две до три године, а после тога почиње експоненцијални тренд", истакао је Весић.

Како додаје у прилог томе говори и податак да је у Европској унији у 2023. години било регистровано 630.000 јавних пуњача, а те године пуштено је и око 130.000 електричних пуњача.

Како је рекао, у Европској унији процењују да ће до 2030. године бити потребно осам пута више електричних пуњача, да би достигли циљ да до 2035. године престане производња аутомобила са унутрашњим сагоревањем који емитују угљоводонике.

"Србија је део Европе, део смо европске путне мреже, хтели или не, веровали или не, морамо бити део овог тренда у најкраћем року, а фабрика електричних аутомобила је само део овог тренда, која ће сигурно променити структуру возног парка у Србији, а тиме убрзати ширење мреже електричних пуњача", закључио је Весић.

Говорећи о највећим препрекама у процесу постављања електричних пуњача, Весић је рекао да ће брзина развоја мреже електричних пуњача директно зависити од могућности електромреже и брзине којом ће се електрична енергија довести до трафостаница које ће снабдевати електричне пуњаче и то је највећи проблем у брзом ширењу мреже пуњача.

Такође, како истиче, да би се убрзао процес постављања мреже пуњача неопходно је обезбедити велику количину електричне енергије, а то ће представљати притисак на енергетски систем, због чега је неопходно да се део електричне енергије обезбеди из обновљивих извора међу којима су Сунце и ветар.

"Баш из тих разлога, донео сам одлуку да се уради студија о могућностима уградње соларних ћелија дуж ауто-путева. Соларне ћелије би се уграђивале у зидове за заштиту од буке, а постављали би се и соларни панели у путном земљишту ауто-пута, чиме би се направиле тзв. соларне електране за производњу струје. Овим би се обезбедио део електричне енергије неопходне за снабдевање електричном енергијом објеката и опреме дуж ауто-путева", појаснио је Весић.

Наводи и да ће у складу са овом иницијативом, кроз пројекат "Зелене станице", поред електричних пуњача и осталих садржаја, бити постављени и соларни панели и изграђена "складишта" за чување електричне енергије, чиме ће се смањити потреба за електричном енергијом из енергетског система Електропривреде Србије (ЕПС).

Када је реч о бензинским пумпама, Весић мисли да обавеза уградње електричних пуњача неће бити превелики терет, поготово великим бензинским пумпама јер, како објашњава, пумпе највећи профит остварују кроз остале услуге које пружају, поготову кроз продају пића и хране.

Весић је мишљења да ће уградњом електричних пуњача, пумпе само привући кориснике електричних возила да користе те услуге које им доносе профит, а успут продају и услугу пуњења електричних возила.

"На овај начин добијају нове кориснике који морају да се задржавају доста дуже на пумпи од нафтних корисника, што представља нову пословну прилику за бензинске пумпе. Тако да ће се тај трошак улагања бензинским пумпама у електричне пуњаче, веома брзо отплатити", закључује Весић.

Образлажући колико кошта постављање једног електро пуњача, Весић објашњава да цена варира у зависности од снаге и од намене.

Истиче и да су најјефтинији они пуњачи који су малих снага, од неколико киловата до 22 киловата, који се могу користити и као кућни пуњачи, док су најскупљи они за јавну употребу, нарочито брзи пуњачи и да су цене у распону од неколико хиљада евра до неколико десетина хиљада евра у зависности од карактеристика.

Навео је и пример за цену електричног пуњача велике снаге са уградњом, прецизирајући да онај од 60 киловата кошта око 25.000 евра по комаду, од 120 киловата кошта око 35.000 евра по комаду, док електрични пуњач од 150 до 180 киловата вреди и више од 40.000 евра по комаду.

Када је реч о наплати пуњења у Србији, Весић је рекао да цене варирају и зависе од места пуњења, као и колико су брзи и снажни електрични пуњачи.

Исто тако додаје да се на електричним пуњачима који су у власништву Путева Србије још увек не наплаћује пуњење електричних аутомобила, али и да ће се то у наредном периоду променити.

"Трошкови пуњења на јавним пуњачима за аутомобил са класичном батеријом од 50 киловат-сати са којом може да се пређе око 400 километара је око 25 евра, што је упола јефтиније него за исту километражу дизел аутомобиле", рекао је Весић.

Додао је да за јаче аутомобилске батерије од 107 киловат-сати, коју имају бољи електрични аутомобили и који могу да пређу око 550 - 600 километара, пуњење кошта око 52 евра, а што би за дизел/бензин аутомобиле коштало око 85 евра.

"Ово значи да је вожња електричним аутомобилима, ако пуњење вршимо на јавним пуњачима од 40 до 50 одсто повољнија у односу на класичне аутомобиле", објаснио је Весић и додао да је овај однос још повољнији ако се возила пуне сопственим електричним пуњачима.

 

 

 

Извор: Танјуг/Блумбрг Адрија